KRIMINALISTIKA SKRIPTA PDF

Kriminalistika Borislav Petrovic ssed – Ebook download as PDF File . pdf) or read book online. kriminalistika. Skripta Uploaded. Teste nga Kriminalistika. Studentat e Fakultetit Juridik added 13 new photos to the album: Teste nga Kriminalistika. May 27, ·. Teste nga Kriminalistika. Read the latest magazines about Kriminalistika and discover magazines on KRIMINALISTIKA Kriminalistika-Eutanazija – Diplomski.

Author: Mauran JoJojas
Country: Tunisia
Language: English (Spanish)
Genre: Business
Published (Last): 5 December 2010
Pages: 377
PDF File Size: 3.4 Mb
ePub File Size: 12.56 Mb
ISBN: 504-6-45448-493-3
Downloads: 48431
Price: Free* [*Free Regsitration Required]
Uploader: Dajas

Kriminologija skripta Home Kriminologija skripta. Didaktika skripta Skripta iz didkatike. Egipat skripta skripta za sve studente povijesti, arheologije, povijesti umjetnosti itd. Makroekonomija – skripta Skripta iz Makroekonomije: Gpp Skripta skripta kgiminalistika gpp.

Gnatologija Skripta Gnatologija Skripta. Ovaj kriminalistikaa je prvi upotrebio francuski antropolog P. Holist tvrdi da se u teoriji kriminologija pojavljuje: Po uverenju Saderlanda i Kresija kirminalistika je nauka koja tim nazivom obuhvatatri discipline: Poznati francuski sociolog 1 Dirkem je preko definisanja pojma kriminaliteta ustanovio pojam kriminologije.

Po tome kriminologija kao grupna nauka deli se na teorijske i aplikativne discipline. U teorijske, spadaju kriminalna sociologija,kriminalna antropologija, kriminalna psihologija, kriminalna psihopatologija i penologija.

Kriminailstika ili primenjena kriminalogija obuhvata kriminalnu politiku, kriminalnu profilaksu i kriminalistiku.

Ona koristi saznanja drugih nauka poput biologijemedicine, psihologije, sociologije i psihopatologije. Predstavnici ovih shvatanja su: Feri, Hurvit, Pinatel i dr. Poseban predmet kriminologije je licnost delikventa, njegova socijalna obelezja, psiholoska i bioloska struktura.

S obzirom na kriminaoistika, ona se moze smatrati pozitivnom naukom, jer su predmet njenog proucavanja drustvena stvarnost, cinjenice i pojave; naukom ciji je predmet zlocin kr. Krivicno pravo i kriminologija: Ta povezanost potice otuda sto je kriminologija usmerena ka proucavanju etioloskih i fenomenoloskih problema kriminaliteta izvrsioca kr. Krivicnoprocesno pravo i kriminologija: Neki smatraju da je kriminalistika posebna grana kriminologije.

Cesto se tretira kao samostalna sistemska oblast, ali i posebna disciplina kriminologije. Nauka o mentalnim bolestima i poremecajimabavi se i problemima preventive, terapijske i rehabilitacione faze delikvenata, izucavanjem njihovih mentalnih stanja i poremecaja. Iz aspekta kriminologije znacajna je forenzicka psihijatrija koja se bavi istrazivanjem ponasanja osoba sa mentalnim poremecajima.

Socijalna patologija i kriminologija: To su kockanje, prostitucija, alkoholizam i dr. Statistika je kriminaliwtika disciplina analize numerickih podataka. U kriminologiji se koriste opste i posebne statisticke metode kao sto su metod verovatnoce, korelacije i dr. Glavni predstavnici ovih shvatanja bili su Sv. Augustin i Toma Akvinski.

Prema Lombrozovoj klasifikaciji razlikuju se kriminalni tipovi: Feri je kriminalce delio na trigrupe: Prema njegovoj tipologiji razlikuje se pet kategorija kriminalaca-krivaca: Rat, velika depresija i mafija prouzrokovali su socijalnu nejednakost velikih razmera.

Segmenata ima 26 po Galu i 35 po Lavateru. Zeling u skrlpta klasifikaciji delikventa razlikuje: U ciste spadaju profesionalni zlocinci iz nerada, agresivni kriminalci, kriminalci primitivnih reakcija Mnogi drugi predstavnici kriminaistika teorija Gasberger, Eksner i dr. Polazi se od stava da su mentalni poremecaji licnosti, niska inteligencija i nagoni posledice ovih poremecaja. Krimlnalistika i Smit smatraju da su osobe koje pate od endokrinih poremecaja tipicni urodjeni zlocinci.

  BATALLA DE CUITO CUANAVALE PDF

Poremecaji endokrinih zlezda uticu na emocionalno stanje licnosti. Druga varijanta ove teorije devijantnost dovodi u vezu sa niskom obrazovnom strukturom, a pri tom se ovaj faktor uzima kao posledica niske inteligencije. Dolard i saradnici su Oni navode da frustracije mogu nastati: Neki smatraju da na razlicite drazi i situacije licnost reaguje zavisno od toga na koji nacin reagovanja je naucen.

Ovi pristupi su nastali pod uticajem medicinskih nauka, pri cemu se socijalno-patoloski faktor uzrocno povezuje sa bolescu i poremecajima psihe, sa trajnim ili privremenim dusevnim oboljenjima, poremecajima ili zaostaloscu u dusevnom razvoju. DIPRE je opisao anomalije koje se manifestuju u vidu ekscesa, atrofije, inverzija i devijacija tri vrste instikata: To dovodi do stanja nezadovoljstva, konfliktnih odnosa i fenomena devijacija.

Upravo zbog toga se pojavljuju razni nelegitimni putevi njihovog ostvarenja. Merton je ustanovio krimknalistika oblika individualne i grupne reakcije—socijalne adaptacije, u odnosu na sredstva i ciljeve: Pobornici ove teorije ne smatraju devijantima osobe koje su izvrsile neki zlocin, vec osobe cije ponasanje drustvo osudi kaoi kriminalno.

Predstavnici ove teorije su: Spada u socijalne teorije. Tarde je opisao tri zakona imitacije: Ova teorija zasnovana je na nekoliko osnovnih principa: Saderlend smatra da pojedinci postaju kriminalci iz dva razloga: Identifikacijom se oblikuje svest i prihvataju modeli kriminalne orijentacije.

Grupe cijih se normi i standarda pridrzava osoba koja im fakticki ne pripada nazivaju se ‘referentne grupe’. Ovaj pojam je znacajan jer su moguci slucajevi da pojedinci normalnih kriminqlistika grupa kao svoju referentnu grupu odaberu grupu prestupnika i nastojeci da dokazu svoju pripadnost, cine protivpravne radnje.

KOEN smatra da se maloletnicka delikvencija pojavljuje kao sukob kulturnih vrednosti mladih pripadnika nize klase sa vrednostima srednjih klasa. On u svom delu opisuje nastanak maloletnickih bandi.

Univerzita Karlova Právnická fakulta Ústav kriminalistiky

Ove bande nastaju kao kontrakultura u sirotinjskim krajevima vecih gradova. Deca, prestupnici se udruzuju kako bi obezbedili neki status.

Njihovi prestupi nemaju uglavnom svrhu, pa je u pitanju hedonisticka subkultura. Oni smatraju da su kriminalne grupe ustvari kulturne podgrupe i razlikuje 3 osnovne kulturne podgrupe: MILER tvrdi da neke grupe krse drustvene norme, ne zbog toga sto su kriminalostika sukobu sa srednjom klasom, vec zato sto su usvojili vrednost nizih klasa, jer tako lakse dolaze do cilja.

Building Safety

On je dosao do zakljucka da se svako drustvo struktuira u drustvene grupe, od kojih svaka stvara svoj sistem vrednosti i podkultura. Posledice ove vrednosti sukoba dele se na: Prema njegovom misljenju norme jedne grupe kojoj pojedinac pripada mogu nalagati jedan odgovor na situaciju dok norme druge grupe mogu nalagati sasvim suprotan odgovor. Iz tog sukoba nastaje kriminalno ponasanje.

  COLLAPSE OF COMPLEX SOCIETIES BY DR.JOSEPH TAINTER PDF

Diferencijacija se vrsi prema kriterijumima vrednosti i vrednosnim orijenacijama i oblicima 21 svesti koji ih formiraju. Medjutim, ove s,ripta devijantnost posmatraju usko, ne uzimajuci u obzir da je to ipak individualni cin. Taj problem je prevazidjen multifaktorskim ktiminalistika pristupa. Za shvatanje pojave kriminaliteta nuzno je poci od niza determinanti koje uslivljavaju slozenu drustvenu pojavu.

Faculty of Safety Engineering – VSB-TUO

Taj odnos se mora posmatrati u dinamickom odnosu devijantnih faktora: Pojedini uzrocni faktori ne mogu nezavisno od ostalih proizvesti devijantne pojave. U tom smislu bioloske predispozicije i psiholoski faktori bez spoljnih drustvenih cinilaca ne mogu imati za posledicu devijacije, kao sto ni samo socijalni uslovi, bez izvesnih bioloskih i psiholoskih, ne mogu imati takvo dejstvo.

Neomarksisticki pristupi socijalnu devijantnost, kao drustvenu posebnost, posmatraju kao nesto sto je od opsteg znacaja. Socijalne devijacije su posebne drustvene pojave koje cine kriminalistka posebne devijantne stvarnosti. Specificnost ove realnosti je u: Porast kriminaliteta je rzultat savremenih zivotnih uslova, narocito u urbanim sredinama.

Posledice drustvene reakcije na kriminalitet oseca samo siromasni deo drustva i marginalizovane drustvene grupe. Marginalni slojevi smatraju drustvo nepravednim, a kriminal smatraju nacinom ispravljanja nepravednih nejednakosti.

Nastala u americkoj kriminoloskoj misli. Zlocin objasnjava kroz klasnu koncepciju Uzroci skriptq su: Zlocini se mogu spreciti samo rusenjem socijalnih barijera i klasne eksploatacije, odnosno ukidanjem kapitalistickih odnosa. Kriminalitet je i pojedinacni akt i drustvena pojava. Postoje razlicite definicije kriminaliteta: U okviru ovih definicija razlikujemo uze i sire odredjenje pojma kriminaliteta: U krivicnopravnoj literaturi preovladavaju uza shvatanja ako nesto nije kr.

Kriminal se tretira samo u normativnom formalnom smislu, kao da iza njega ne stoji ljudska delatnost. Kriminalitet odredjuje kao drustvene pojave kojima se ugrozavaju osnovne drustvene vrednosti. Kriminalitet je po ovoh shvatanju skup drustvenih pojava kojima se ugrozavaju univerzalne drustvene vrednosti, akoje su kao takve sankcionisane krivicnim pravom. Bitna svojstva kriminaliteta su: Neki ih dele na: Drugi pristup u klasifikaciji faktora je njihovo razvrstavanje prema pravcu delovanja.

TARDE je dao do sada najrasprostranjeniju podelu na: Faktorska teorija pojavljuje krimonalistika u dve varijante: